Vampirizam
Prema legendama i verovanjima vampiri su bili štićenici noći, besmrtna bića koja apsorbuju život živima da bi pobegli iz groba. Reč je o nekoj vrsti magijske besmrtnosti u zoni mraka koja odvaja život od smrti.
Prema predanjima i hronikama iz 18. veka – vampiri postoje. Tokom ekshumacija, pod nadzorom mesnih vlasti, iskopavani su savršeno očuvani leševi:
«Tela nisu širila bilo kakav smrad; naprotiv, bila su sveža i neraspadnuta. Iz ustiju leša teklo je malo sveže krvi, kao u živog čoveka. Kosa, brada i nokti su bili uvećani, koža u stadijumu odvajanja od tela, dok se nova formirala ispod nje. Lice, ruke, noge, čitavo telo bili su potpuno očuvani» (Asfeld, 1730).
Vampir se drži svog tela i svim magijskim sredstvima nastoji da izbegne raspadanje, tačnije zaustavi proces raspadanja, ostajući da lebdi između života i smrti u zonama mraka. Crna magija vampira tvori lažnu sliku večnosti.
Vampirizam je često vezan za prokletstvo i naslednu psihičku bolest. U epopeji vampira bilo je mnogo zloduhih ubica – megalomana, poput princa Vlada Drakule i znamenitih porodica Batorija ili Čileija u Rumuniji 15. veka. Barbara de Čilei i njen brat Herman dele istu postelju, a Vlad Drakula nabija svoje zatvorenike na kolac i priređuje raskošne gozbe među mrtvačim leševima, obešenim na motke i koplja. Nakon smrti svoje sestre Barbare njen brat Herman priziva demone stare magije da bi vaskrsao leš svoje sestre. Predanja kažu da je u tome i uspeo. Barbara de Čilei izlazi iz svog groba i pohodi zamak u Varaždinu, mestu svog pogreba. Godine 1936. u selu Kneginjec, blizu Varaždina, mnogi mladići i devojke završiće život na tajanstveni način. Svi su na vratu imali jednu ili dve modre mrlje, a neki od njih su se pre smrti budili noću pritisnuti užasnim morama.
Poručnik Bitner iz regimente Aleksandra de Virtenberga vrši istragu vampirizma 07.01.1732. pod nazivom «Visum et repertum» koja je privukla pažnju Luja XV i vojvode od Rišeljea. On je istraživao pojavu vampira u Medveđi u Srbiji, gde je utvrdio da je pet godina ranije hajduk iz sela po imenu Arnold Pol slomio vrati ispavši iz kola sa senom. Za života spomenuti hajduk je govorio da je česta žrtva nekog vampira u blizini Kosova. Kako po verovanjima žrtva vampira i sama postaje vampir, tako je nakon smrti Arnold Pol počeo da zadaje muke meštanima i pogubio je 4 osobe. Da bi se spasli napasti meštani su iskopali vampira 40 dana nakon njegove smrti ustanovivši da se nalazi u savršenom stanju očuvanosti – neraspadnutih udova i očiju krvavih od sveže krvi, koja je curela iz ušiju i nosa, zamazavši mu košulju i pokrov. Stoga mu je zaboden kolac u srce prilikom čega je ispustio snažan krik i veliku količinu krvi, koja je iscurela iz njegovog tela. Istog dana je spaljen, a pepeo bačen u grob. Na isti način su spaljena i tela njegovih žrtava za koje se smatralo da su i sami postali vampiri nastradavši od strane vampira.
Vampir se po predanjima ponekad javlja u obliku čoveka, ali se takođe preobražava i u vuka ili šišmiša. Prema Bramu Stokeru, autoru «Drakule», pojava vampira je između jednog minuta i jednog časa nakon ponoći, a prizivanje vampira se obavlja sedam sati nakon zalaska sunca. San ne štiti spavača, njegova svest je anestezirana, volja letargična i bilo koji zlokobni duh može zavladati njima, baciti ga u košmar koji će, kada se probudi, gledati kao na opsesiju. Izjutra se žrtva vampira priseća svega što joj se dogodilo, misleći da je sanjala ružan san, koji ju je odveo u neki drugi svet. Proučavanjem pojave vampirizma tokom 18. i 19. veka možemo utvrditi ponašanje osobe koju je pohodio vampir. Stanje organizma slabi, osoba postaje iznemogla, česti su noćni košmari, strahovite promene raspoloženja, te neobjašnjivi izlivi mržnje na okolinu, dok je buđenje praćeno jakim glavoboljama i pritiskom u grudima. Bolest napreduje, razvija se u groznicu, osoba više ne može da napusti postelju, pospanost je sve jača, a puls slabiji sve do konačnog svršetka – smrti.
Celokupna magijska istorija čovečanstva pripoveda o misterioznoj istoriji krvi i njenom uticaju na čovekovu sudbinu. Krv postaje eliksir života, sam princip života i smrti, ona omogućava da se ugovor opečati, poništi, propiše smrt, komunicira sa duhovima mrtvih. Zagovornici vampirizma takođe veruju u najvišu moć krvi smatrajući da ona obnavlja život i sprečava smrt. U svim verovanjima, zmaj je večni čuvar krvi. Tako i nadimak princa Vlada, gospodara Vlaške, Drakula u korenu ima reč «drac» koja označava zmaja, simbol besmrtnosti i pobede nad smrću. U mitološkim pričama zmaj pećine u utrobi zemlje bljuje vatru i čuva blago koje je skriveno u njoj. On se povezuje sa silama zla i mraka i zadržava dušu u granicama materije. Pošto je duša tela u krvi, kako navodi «Knjiga Mojsijeva», njoj je preko potrebna zmajeva smrt ne bi li se oslobodila materijalnog i spiritualizovala.
Verovanje o vampirima naglašava da krv skriva neuništivu moć. Krv se uvek povezivala sa uticajem Meseca, pa tako i vampiri svoju moć iskazuju samo u toku mesečeve vlasti – noću. Poznato je iz mitologije vampira da se vampir plaši dnevne svetlosti, pošto ga ona pretvara u prah i pepeo. Po američkim Indijancima Severa i Kanade, vampir uvlači svoja usta, preobražena u lovački rog, u uho spavača i sisa njegovu krv. Kao i u većini slučajeva vampirizma i ovde je reč o spavaču, tačnije ličnosti koja se predala snu i uticaju Meseca. U kineskim narodnim verovanjima pokojnikova porodica smatra da je lunarni uticaj zaslužan za rođenje vampira, te zapušava sve rupe u mrtvačkom lešu, da u njega ne bi prodrli mesečevi zraci.
U legendama i verovanjima o vampirizmu vampir ima sposobnost preobražavanja. Najčešće zauzima oblik šišmiša, ali noću kad izađe iz groba on se preobražava i u vuka, i tada šuma i osamljenost nude pogodan milje za njegovu pojavu. Zavijanje vuka je povezano sa tajanstvenom magnetskom moći Meseca. Zavijajući na Mesec vampir-vuk obavlja neku vrstu ledenog obreda. Kao vuk, vampir ima nagon životinje i moć da naređuje drugim životinjama, a ponajpre vukovima i šišmišima. Životinje u njemu instinktivno prepoznaju moć koja dolazi posle smrti i u stanju su da ga osete pre čoveka. Životinje pokazuju uznemirenost u blizini vampira. Vampir poseduje raznovrsne moći preobražaja, ali najčudesnija je ona koja omogućava vampiru da skoro sasvim iščezne uzimajući oblik eteričnog polukruga Meseca ili najobičnijeg svica. To je krajnja moć vampira. Magijski običaji potvrđuju da moć vampira sadrži u sebi jednu jedinu volju, ali volju koja nema ništa zajedničko sa našom ljudskom voljom, pošto ona više ne prebiva u živom telu. Verovanja govore da vampiri izlaze samo noću, kada je pun Mesec i da njihova aktivnost uglavnom zavisi od mesečevog uticaja. Tako možemo utvrditi da se vampirizam temelji na kultovima drevnih civilizacija, tačnije na kultu posvećenom boginji Ištar, koja kao Hekata predstavlja magijski aspekt Meseca. Po vračevima iz Ninive, Ištar vlada nad onima koji su pobedili smrt.
Ne tako davno živeli su tzv. «lovci na vampire» za koje je vampir predstavljao vrlo unosan plen. Između dva svetska rata u selu Pirani u Podrinju seoski vrač, musliman, je dobio nagradu od 1000 dinara da bi ubio jednog vampira. Isto tako, u mnogim selima Evrope, sveštenik je kao nagradu dobijao novac da bi zaštitio meštane od vampira. Lov na vampira se često pretvarao u masakr nevinih žrtava.
Pojava vampira te načini njegovog uništavanja su se razlikovali u zavisnosti od naroda i podneblja. Toni Fejfer piše da su godine 1937. u selu Derkoj u Rusiji seljaci posumnjali da je jedan stranac, tek pristigao u selo, vampir. Pogubili su ga i spalili. Žitelji te oblasti ne veruju da se vampiri mogu pojavljivati noću. U nemačkim plemenima, pak, deca koja su na telu imala crveni beleg neizbežno su smatrana vampirima, ali u dosta posebnom obliku. Verovalo se da će se nakon zemaljskog života pojaviti u obliku malog, belog leptira, koji sletivši na grudi spavača sisa njegovu krv i guši ga. U Vestfaliji vampiri imaju oblik šišmiša. Prema ezoterijskog tradiciji telo nikada ne izlazi iz groba, već vampir predstavlja pokojnikovu mentalnu energiju koja se iz neobjašnjivih razloga manifestuje posle gašenja vitalnih funkcija. Uništiti dvojnika jeste cilj oštrog koca, zabodenog u grudi vampira, što je bio i najčešći metod uništavanja vampira. Pravoslavni sveštenici su se protiv vampira borili tako što su blagoslovenom vodicom posipali grobove, raskopavali grobnicu i palili leš čoveka za koga se sumnjalo da je vampir. U Bugarskoj je sveštenik držao sliku sveca iznad vampira primoravajući ga da uđe u bocu napunjenu krvlju, a potom je bocu bacao u vatru. U Srbiji je sveštenik išao na groblje, vadio leš, bacao slamu po njemu i u praskozorje zabadao kolac u telo, a zatim pokojnikovo telo spaljivao rečima: «Neka demoni više ne uznemiravaju žive.» Najjači strah od vampira zabeležen je u 18. veku i u tom periodu sveštenstvo svake evropske zemlje stvara strategiju borbe protiv bića noći. Pojava vampira se najviše beleži u Srednjoj Evropi, gde su, prema Degodenziju sveštenici izgovarali misu tokom devet dana posle pogreba. Desetog dana leš je nošen u crkvu gde bi mu u mirisu tamjana bilo izvađeno srce, a zatim spaljena utroba. Od 1824. se prestaje sa probadanjem leševa, ali se nastavilo sa sahranjivanjem zločinaca i samoubica na raskršćima puteva, kako bi se izbeglo da ovi postanu vampiri i da uznemiravaju sveta mesta. Smatrano je i da hrišćanski krst ima moć nad vampirom i sprečava ga da napusti svoj grob. Kao zaštita od vampira često se koristio venac belog luka ili list sleza.
Bolest koja se javlja kod nekih ljudi je porfiria.Vrlo retka bolest,a nazivaju je i vampirizam. osobe su osjetljive na dnevnu svetlost,lice im poprima nezdravu zutu boju i bolesnik oseca veliku zedj za krvlju,jer je njihova bolest posledica ogromnog nedostatka gvozdja u crvenim krvnim zrncima...
Naslov: Vampiri blizu Beograda 1732. god 
sri pro 09, 2009 1:33 am
i likovi sa crnom kosom mrtvo blijedim tenom malo ostrijih ocnjacima plast itd i eto ti ga vampir , iz 21 stoljeca.I takodjer se smatralo za "vampire" ljude koji su bili pokopani u katalepsiji