CRNA MAGIJA

Strah od nesreće urokljivih očiju

Najpodložniji uroku su mala deca ali i nezaštićeni odrasli • Beli luk je za Vlahe hrana, lek ali pre svega univerzalno sredstvo protiv svih zlih demona i verni pratilac čoveka od njegovog rođenja pa do posle smrti Zle oči poznate su i vlaškoj tradiciji. I mada se i bela i crna magija kod njih zasnivaju na basmama, travarstvu i energiji, veruje se da postoje oni koji urokljivim pogledom mogu naneti mnogo nesreće i to uglavnom nesvesno. Kako kaže vračara Desanka Perić, kada ugledaju nešto lepo oni to nekontrolisano požele tako jako, da čak iako se njima prohtev ne ostvari, to drugome nestane, pa makar mu i od samog Boga bilo dato.
Najpodložniji uroku su mala deca ali i nezaštićeni odrasli. Ali polje delovanja urokljivih očiju se praktično ne može ograničiti jer je dovoljno da se oni koji se inače bave magijom, samo nečemu začude ili zadive. Pod njihov uticaj tada padaju svi, pa čak i imanja, kuće, životinje ili stvari. Urok se u porodici uviđa odmah kroz bezrazložnu napetost koja se iznenada useli u nju. Stalne svađe i nervoze koje mogu imati i gore posledice brzo se evidentiraju, pa Vlasi danas odmah posećuju vračare u potrazi za lekom. Neophodno je prvo utvrditi da li je uopšte u pitanju urok. To se radi gašenjem ugljena i vidi se kada ugrevak pri gašenju padne na dno posude. Potom se traži krivac. Ne poimenice, nego odrednicima pola, srodstva ili komšijskih i poslovnih veza. Za tu priliku se prizivaju sve te kategorije a ugljen se baca u posudu sa vodom uz bajalicu: "Pošao (ime) putem, stazom, poš'o drumom velikim, sa devedeset devet ala, sa urokom i uročicom, sa počudištem se na njemu sreo. Možda je ureknut od udate žene, možda je ureknut jer je dobar, jer nije dobar, jer je debeo jer nije debeo, jer je lep jer nije lep...". Kada se izgovori svojstvo ili ime urokljivog ugljen treba da padne na dno posude i tada počinje ritual.

Na stubu srama

"Doletela bela ptica iz belog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli kamen, crko puko beli kamen crko puko ko dete ureko, ako bude muško ispuklo mu mudo, ako bude žensko ispukla joj sisa, ako bude devojka otpala joj kosa sve joj se druge podsmevale". Basme su različite ali se obično završavaju jakom željom, ne da se onom ko je urekao vrati zlo, već da ga svi ismeju. Vračanje zla vlaške vračare ostavljaju za ozbiljnije situacije. A najgora kazna za takav čin po Vlasima je da za lakomost ili zavidljivost sazna javnost, i to preko sramote koju će urokljivac doživeti. Efikasan lek protiv uroka je i basma koju i danas znaju mnogi u Timočkoj krajini i koriste je za preventivu. Zabeležio je i preveo etnolog Paun Durlić po kazivanju Sofije Zlatić iz Crnajke. Za vračanje se pripremi voda koja se iz tikve baci na krov, a potom se dok se sa njega sliva, prihvati u sud u kome će se kasnije bajati. Vodi se dodaju bosiljak i tamjan i izgovara se: "Pošla (ime pacijenta) stazom, uroka uz put srela. Ne smej se ti (ime) jer će se ona nasmejati tebi. Ko je (ime) uročio - svisnuo, ko je urekao - prsnuo, oči prevrnuo. Ko je (ime) urekao, usekao - o glavi mu bilo. (Ime) osta svetla, čista, ko zvezda na nebu, ko rosa na zemlji, ko bosiljak u cvatu, (ime) u zdravlju da bude".

Moć tamjana i belog luka

Baka Ikonija iz Klokočevca, pogađa prošlost i proriče budućnost zrnevljem od kukuruza i kad ustanovi šta je stvarna potreba onog ko je pod urokom, pravi napitak nad kojim satima baje. Ona najčešće koristi bajalicu protiv uroka, koja kaže nikome ne može da naškodi, a sigurno pomaže kod problema. U desnu ruku uzme se britva u levu tamjan i dok se lagano dodiruju ponavlja se:
"Crkni đavole, ti nemaš tamjan, ti nemaš nož, ja imam tamjan i imam nož, tamjanom te kadim, nožem te sečem, u vodi te gnječim. Voda se penuša a (kaže se ime onoga ko se brani od uroka), te više ne sluša. Ako ga je neko urekao, ako mu je neko presekao put, ako ga je neko omađijao ako je neko na njega ljut, više nema uroka, slobodan mu je put, odvezala sam mađiju niko više nije ljut. (Ime), ostaje čist kao svet kad se kupa u sunčevom sjaju, (ime) ostaje čist kao bistra voda izvorska, (ime) ostaje čist kao bosiljak u prolećnom gaju, (ime) ostaje čist kao Sveta deva Marija nebeska...." I beli luk koji ima istoriju staru koliko i samo čovečanstvo vrlo je uvažen u magiji i etnomedicini Vlaha. On je hrana, lek ali pre svega univerzalno sredstvo protiv svih zlih demona. Verni pratilac čoveka od njegovog rođenja pa do posle smrti. Čen belog luka na čelu porodilje štiti i majku i novorođenče od uroka. Tokom života pouzdana je amajlija koja na putovanjima čuva od "razbojničkih" prepada đavola i nervoznih vila. Ali i od krvopija kada se noću prolazi pored groblja. Vlasi misle da beli luk i inače donosi dobro ukućanima pa nanizane vence kače o dovratak kuće. Sa leve strane on štiti od demona i donosi duhovni mir i sreću. Okačen sa desne strane vrata venac belog luka štiti dom od eventualnih neprijatelja iz okoline, sprečava svađe i obezbeđuje i materijalno blagostanje. Venac obešen u štali štiti životinje a u polju useve. I taj se metod preduzima kad god postoje nagoveštaji nekih bolesti, epidemija ili prirodnih nepogoda. Nošen u džepu, čen belog luka može sprečiti mučninu i nesvesticu a uz druge dodatke njegovi eterični mirisi vraćaju one koji padnu u trans, leči alkoholičare i epileptičare. Ako se nosi pod kapom beli luk otklanja urok i migrenu koja sa njim ide. Po receptu koji je zapisala etnolog Gordana Živković, beli luk izgnječen i uvijen u gazu služi i za masažu čela protiv glavobolje, zajedno sa svinjskom mašću. Pomešan sa pelinom dezinfikuje i leči rane po koži. Nakon što simptomi bolesti prođu, gazu sa masom ili čen koji je otklonio nelagodnosti treba baciti u vatru ili reku sa rečima "Sa (ime) rane na beli luk prešlo i u vatru došlo". Kod bolnih menstruacija, za koje se isto sumnja da su od zlih očiju, žene Timočke krajine jele su ogromne količine belog luka i zapirale su se rastvorom od četiri kašike sirćeta na dva litra mlake vode. Urokom se diže i pritisak a da bi se regulisao preporučuje se da se tri glavice luka potope uveče u čaši vode i da se ispije na prazan stomak ujutru. Beli luk je Vlasima nezamenjivi pratilac i do onog sveta. Dobro je da se pred smrt okači oko umirućeg jer štiti od eventualnih napasti koje čoveka mogu naterati da zaluta ili se povampiri.
A predostrožnosti radi neke porodice u okolnim selima Bora i Zaječara, venčiće belog luka odnose na groblje i prvih 40 dana. Da bi, kažu svojim jakim mirisom rasterao lutajuće demone koje bi možda da uznemire mrtve.

Beleg stvara impotenciju

Po zapisu dr Aleksandra Nicića i dr Jovana Protića, žena sa kojom imaju seksualni odnos pogleda ga dok spava kroz prsten zamočen u menstrualnu krv, pa muškarac nakon toga oseća stalnu potrebu za njom • Muškarci u Timočkoj krajini u velikom broju veruju da njihova polna snaga može da zavisi od ćudljivosti žena Kada je M. L.(44) iz Rudne Glave kod Majdanpeka nedavno shvatio da mu seksualna moć drastično opada poverovao je tradiciji svog rodnog kraja da ga je neka žena uz pomoć vlaške magije učinila impotentnim. Pronašao je "zloću", nakon silnih rasprava uspeo je da dobije beleg kojim je "vezan" i njegovo zdravstveno stanje opet se vratilo u normalu. Skandal doduše nije prešao granice njihovog zaseoka, ali je opšte poznato da se slični slučajevi ponavljaju već decenijama i da muškarci u Timočkoj krajini u velikom broju veruju da njihova polna snaga može da zavisi od ćudljivosti žena. Tim pre što medicina još uvek nema tačna obrazloženja za uzrok impotencije, a još manje lek za nju. Čak se i profesor dr Savo Bojović, naš poznati seksolog, slaže da je to veliki problem. A prva iskustva farmacije pokazuju da se impotencija, ukoliko je hronična, ne može suzbiti ni "vijagrom". Zato valjda muškarci iz Timočke krajine i veruju u sve priče o vlaškim vračarama. A dugi niz godina njih sakupljaju i naši najeminentniji lekari koji se bave istorijom narodne medicine i etnolozi. Među njima je najpoznatija Zorica Divac koja je radila obimna istraživanja na ovu temu.
Ona je razgovarala sa mnogo muškaraca koji su bili nesposobni za bilo kakav seksualni doživljaj, sve dok nisu uvideli da im polni organ (bez obzira na stvarnu želju) "proradi" samo sa određenom ženom. Utvrdivši da su omađijani a ne bolesni nije im preostajalo ništa drugo nego da se i sami za pomoć obrate vračarama.

Trojka za seks!

"Simptomi impotencije po kazivanju naroda su vezanost muškarca da ne može ni sa jednom ženom ili da ne može samo sa određenim ženama. Sem polne nemoći muškarac se oseća loše, napuštaju ga i snaga i volja da se bori, pa može i da umre... U ovako tešku situaciju muškarca dovodi žena koja uz pomoć vračare baca čini i (zbog posesivnosti, strašne ljubomore ili osvete) vezuju svog muža ili ljubavnika", piše Zorica Divac i navodi reči jedne svoje sagovornice iz Gamzigradske banje kod Zaječara. "Mog prijatelja je ljubavnica vezala gvožđem, kako je ne bi varao sa svojom suprugom. Čoveku su čak šlogirala i leđa. Nijedan lekar nije mogao da mu pomogne. Tek kada je saznao za magiju ljubavnica ga je, pod pretnjom, odvezala i on se oporavio". Postoje i primeri kada žena vezuje svog muža da bi dobila slobodu za raznovrsniji ljubavni život. I to obično obave vlaške vračare koje za razliku od drugih ovu vrstu čini ne nazivaju crnomagijaškim. One ne boluju od takvih predrasuda jer smatraju sebe pozvanima da pomognu svakome ko im se obrati za pomoć. Svoje psihičke moći Vlajne za ove potrebe upotpunjuju raznim korisnim rekvizitima poput konca, igle, biljaka, ljudske krvi, pepela, balege. Bitni brojevi u bajalicama koje izgovaraju dok vračaju su trojka - simbol seksa, sedmica broj ljubavi i devetka, kontakt sa višim zlim silama. Od boja se koriste crna koja upija i crvena koja ograničava, svejedno štiti li upad pozitivne ili negativne energije. Izbegavaju samo zelenu koja oslobađa. Blaži oblik vezanosti muškarac može da doživi i ukoliko je bio žrtva zanimljivog magijskog rituala sa prstenom. Po zapisu dr Aleksandra Nicića i dr Jovana Protića, žena sa kojom imaju seksualni odnos pogleda ga dok spava kroz prsten zamočen u menstrualnu krv. Muškarac nakon toga oseća stalnu potrebu za njom, žiganja i trnjenje ispod pleksusa. Razvezivanje se vrši na kućnom pragu kada vračara muškarcu veže noge konopcem i onda ih munjevitim pokretom razveže.

Vezivanje na daljinu

Vlaška magija jedna je kažu od retkih koja vezuje i na daljinu. Kada ošacuju muškarca koga žele, a sa njim još uvek nisu stupile u fizički kontakt, žene se u Rudnoj Glavi služe obredom sa crnim koncem. Sačeka se da željeni naiđe i dok skoncentrisano gleda u njega, na koncu vezuje devet čvorova
uz određenu basmu. Najjače dejstvo međutim među rekvizitima za izazivanje impotencije imaju predmeti uzeti sa pokojnika. To su maramica na kojoj se sakupljala izlučina iz usta umrlog u periodu između smrti i ukopa, prsten sa njegove ruke, igla i konac. Do njih se teško dolazi jer pokojnika rodbina budno čuva baš zbog moguće zloupotrebe njegovog energetskog stanja za "nečiste" radnje. Ali se vračare vođene unutrašnjim instinktom ipak snađu. Ušunjaju se i neprimetno u odelo umirućeg zabodu špenadlu. Vade je kada bolesnik umre i još dugo nakon toga koriste je za obrede. Ženi koja bi da veže ljubavnika vračara da iglu i ova treba da svog dragana bocne u stražnjicu i to u trenutku orgazma kada on tu bol neće osetiti. Mađija, kažu, sa svojim delovanjem počinje odmah a da žrtva kasnije ne zna da objasni šta joj se to tako neobično desilo i kako je to "vezana". Bez tog podatka međutim retko da ga koja vračara može osloboditi pritiska. Najupornije vračare za odvezivanje muškaraca traže pomoć i od svete djeve Marije. Ali su im za svaki slučaj pri ruci i užarci kojima započinju obred, gvozdeni nož da iseku vezu, tamjan da oteraju zle demone i beli luk da spreči dela. Vračare se trude da otkriju bar neki detalj vezan za osobu koja je čini naručila i potom nesrećnika nateraju da pođe u potragu za njom. To je uglavnom badava posao, pa se muškarci često služe pretnjama ili silom prema partnerki na koju sumnjaju da ih je vezala. Tada može doći čak i do tragedija. Po zapisu Zorice Divac jedan je mladić često posećivao stariju žiteljku sela Šarbanovac kod Bora. Nakon izvesnog vremena shvatio je da je opčinjen. Nije mogao da opšti ni sa jednom drugom ženom iako su one bile i mlađe i lepše. Tek nakon teških batina baba je priznala da je vezivne čini zaista napravila i beleg odavno bacila u baru. Jadnik ju je ubio i nakon toga završio u zatvoru. Ali se njegova muškost, nažalost, ni tada nije povratila.

Kako se spravljaju ljubavne čini
Iz knjige Pavla Matića

Spravljanje čini tj. magičnih napitaka, trava ili ljubavnih amajlija vrši se uglavnom u gluho doba noći i obavezno uoči verskog praznika. Što je praznik jači to su čini uspešnije.
Po nekom nepisanom pravilu ljubavne čini se najbolje rade uoči Đurđevdana. Zbog čega baš na taj praznik, niko ne ume reći. Moguće je da su koreni duboko u prošlosti kada su na naše balkanske prostore počeli da se doseljavaju Cigani. Ima varijanti po kojima se taj narod doselio na Azijski kontinent neposredno pred propast kontinenta MU; druge legende govore da su isterani sa kontinenta Lemurija zbog pradavnog greha i da su ih bogovi osudili na večno lutanje, igranje, sviranje i pevanje.. Valjda ih zato ima na svim meridijanima.
Poznata je hrišćanska legenda po kojoj su prokleti jer su kovali klince kojima je zakucan Hrist na krst i da zbog toga ne smeju da imaju svoju državu.
Većina od njih slavi Đurđevdan, a gatanje im je gotovo profesija.Koliko su njihove čini uspešne, odnosno da li imaju nekog, osim psihološkog efekta, nije lako utvrditi. Iz prostog razloga što onaj koji naručuje vračku o tome ne priča, a onaj na koga su čini bačene to uopšete ne zna!
Šta se radi u oči Đurđevdana

Devojka koja želi da se uda za momka koji je izbegava ( ili čak i ne zna za njenu potajnu želju) mora da uradi neke od magijskih radnji koje ćemo ovdje navesti.

VRADŽBINA PRVA - Tačno u podne, uoči Đurđevdana, devojka mora sa nepoznatog groba ( sa groba koji nema obeležja) da donese parče kosti sahranjenog. Uveče tu kost treba da stavi pred ogledalo i da glasno izgovori bajalicu:
«Kao što je ova kost mrtva, tako ti (kaže se ime potencijalnog đuvegije) da uvek mreš za mnom.»
Bajalica se izgovori tri puta, a onda se zavije i na sam Đurđevdan ponovo odnese na grob odakle je uzeta i zakopa. Istovremenose, zbog počinjenog svetogrđa, pali sveća na tom grobu za pokoj duše.»

VRADŽBINA DRUGA - Priliko večere, uoči Đurđevdana, devojka mora – pazeći da je niko ne primeti – prvi zalogaj da izvadi iz usta i da ga umota u malo trave dinjice. To bi trebalo da se stavi u obuću kandidata za brak. Dok to radi treba da izgovara bajalicu:
«Zalogaj prvi, bićeš mi prvi: hleba ne jeo, vode ne pio – dok se sa mnom ne budeš oženio.»

VRADŽBINA TREĆA - Pre nego što legne da legne da spava devojka treba da stavi svoju noćnu košulju na košnicu sa pčelama da tamo prenoći. To bi trebalo značiti da će voljeni čitavog života «zujati» oko nje, kao što pčela zuji oko cveta.

VRADŽBINA ČETVRTA – u PONOĆ, NA UZMAKU PETOG MAJA (Đurđevdan je 6. maja), uzme se tri puta po devet zrna pasulja i stavi u tepsiju pa se sve prelije vrućom vodom. Onda se pasulji stave na tri krpice i malo posole. Pri tome izgovara se sledeća bajalica:
«Ne motam ovaj pasulj, već motam moga ( izgovori se ime voljenoga). Krpice sa zrnevljem se potom vežu uz telo ispod pojasa i izgovori sledeća bajalica:
« Ne vezujem ovaj pasulj uz telo, već vezujem moga (opet se izgovara ime kandidata) da njegova ljubav bubri za mnom kao ovaj pasulj za mojim pojasom.»
Najzad priđe se ognjištu, odvežu se krpice sa pasuljom i svaki put kada se po jedan zamotuljak baci u vatru, hukne se i izgovori bajalica:
«Iz mene huka, iz (izgovori se ime voljenog) muka. Kako ovaj pasulj puca, tako srce (opet se izgovori ime kandidata) za mnom kuca.»
Prsten umrlog od davnina je poznat kao «pouzdano» pomagalo u mnogim «vračkama», ne samo ljubavnim. On se čuva kao najveća svetinja i koristi se u situacijama kad njegov vlasnik više ne vidi drugi izlaz iz svojih nevolja.

Naravno, i u ljubavnim vradžbinama prsten je «posljednja nada» potencijalne udavače ili đuvegije koji nikako ne može da se oženi.
Čini se bacaju na sam dan Đurđevdan tako da se uluči prilika da se kandidat ili kandidatkinja za brak pogledaju kroz «mrtvakov prsten» (burma ili prsten koji je za života nosio neki pokojni rođak). Na taj način, vjerije se njegov ili njen lik bit će zarobljen za sva vremena.
U nekim krajevima naše zemlje izgovara se i sljedeća bajalica:
«Kao što ovaj prsten mrtvak više ne može da nosi, tako ni ti više ni jednu ženu (ni jednog muškarca) da ne pogledaš».
Iako se tvrdi da «gledanje kroz mrtvakov prsten» ne može da omane, uistinu nije pouzdano utvrđeno da li je to zaista tako.
Postoje i posebne vračke za pripadnike muškog pola uz pomoć kojih nasigurno mogu da vežu neku ženu.
U tu svrhu potrebno je upecati (ili kupiti na ribljoj pijaci) morunu i staviti je u nedra na desnu stranu e sačekati da ugine. Posle toga ribu treba peći do ugljenisanja. Riba se onda, sitno istuca drvenim čekićem i samelje da ostane samo prah. Taj prah stalno se nosi sa sobom u lanenoj vrećici i čeka zgodna prilika da se sipa evojci u piće ili kafu. Sa sipanjem se , naravno, ne preteruje, jer bi se to preimetilo.
Po verovanju «opčinjena» žena trčat će kao luda za muškarcem koji ju je tako vezao.

U istočnim krajevima Srbije, umesto «mrtvačkog prstena» upotrebljava se šupalj kolačić (kolač umešen u obliku prstena) u koji se , prilikom mešenja, sipa mleko iz leve sise žene koja doji muško dete.
«Vračka» se može spraviti i uz pomoć rose sakupljene pred zoruĐurđeva- dne. Ta rosa mora da se sakupi na mestu «gde vile igraju kolo» (??? M.) , što može da bude veoma opasto s obziromda kažu upućeni, vile ne vole da ih neko posmatra dok one igraju. Verovatno zbog toga što su one prave lepotice, a u kolu su potpuno gole, pa postoji opasnost da im muškarac «sretne pogled» i tako zauvek zarubi (postaju smrtne ali im ostaju moći, pa moraju da ispunjavaju svaku želju svom gospodaru).




KAKO ONEMOGUCITI LJUBAVNIKA
Ako bračni drug želi trajno da «veže» muža – švalera ( ženu – švalerku) potrebno je da iščupa dlaku iz svoje kose ( po mogućnosti dužu), uvuče u šivaću iglu i prošije kroz neki deo odeće koju stalno nosi. Veruje se da posle neće pogledati više ni jednu drugu ili drugog.
Postoje verovanja da se neko može «vezati» ako se navede da na Đurđevdan prođe kroz «razdvojen predmet. U tu svrhu radi se sledeća magija:
S jedne strane puta postavi se jedna cipela (uvek se postavlja prvo desna), a sa druge leva. Kad onaj kome je vradžbina namenjena prođe kroz razdvojen predmet, cipele se odmah sastavljaju i bacaju u reku.
Ovo verovanje povezano je, verovatno sa sujeverjemda se nikada ne prolazi ispod duple bandere ili ispod raširenih merdevina.
Ipak, najsigurniji nacin da se neko trajno vežeje da mu se da da nešto pojede ili popije (vec je legenda da se sipa u kafu sasušeno i istucano krilce slepog miša)!. U tu svrhu koristi se obicno jabuka u koju je kanuto tri kapi krvi iz malog prsta leve ruke.
Krv se može kanuti i u kocku šećera ili u kolačić, posebno onaj koji je umešen u obliku prstena.
Veče u oči Đurđevdana devojke u nekim selima Srbije imaju običaj da huknu u prvi i poslednji zalogaj hleba koji su jele i sa ogledalom i iverom od praga, stave ih pod jastuk. Ako im momak «dođe na san», zasigurno će biti njen.
Vrlo poznata ljubavna amajlija je maslačak.
Taj cvetić se uzbere i ispresuje, a potom, pažljivo stavi između dva komada papira i uvije u maramicute stalno nosi sa sobom. Ova amajlija se nosi u levom džepu i uz njenu pomoć, veruje se, moguće je «osvojiti» devojku ili momka koji vam se dopada. Ako se «posao svrši», amajlija se čuva do sklapanja braka, a onda se pažljivo zakopa ispod kućnog praga ili u ružičnjak.



KAKO UKRASTI TRAG

Ako matora devojka ili matori momak požele da sebi nađu parnjaka, potrebno je da se u ponoć uoči Đurđevdana ( ili nekog drugog «jakog sveca») okupaju i odu svečano obučeni u crkvu i tamo poklone novokupljenu stvar.
Za ovo sme da zna samo sveštenik ili crkvenjak i u vreme posete crkvi ne sme se ni s kim razgovarati (čak ni sa sveštenikom ili crkvenjakom!), a za žene važi pravilo da ovu magijsku radnju ne čine dok imaju menstruaciju ili krvare iz drugog razloga.
«Babe» tvrde da je najjača vračka sledeća:
Iskopa se, vrlo pažljivo, trag voljene osobe koju je ova ostavila u zemlji i odnese kući, te se zakopa pod sopstveni prag.
Za ovu vračku, navodno ne postoji kontra vradžbina, pošto se po zakopavanju, zemlja dobro utaba i trag se, što je i normalno, izgubi!
Međutim ovo vezivanje je i najteže za izvesti, jer nije ni malo jednostavno da se neko neprimetno prati i onda ukrade trag.
Također, vračka je veoma nepraktična u današnje vreme, kada su gotovo svi putevi asfaltirani, a teško da bi neko dobrovoljno pristao da nagazi u vreo asfalt i ostavi svoj trag!

Kritično od Božića do Bogojavljenja

Vlaška magija uspešno skida čini koje nanose ciganske, muslimanske ili panamske i vudu bajalice. Najteže je boriti se protiv uroka koje bacaju same vlaške vračare.
Vlaška magija je, po mišljenju stručnjaka, najjača do danas preživela magija u svetu. Rituali, obredi, recepti za spravljanje napitaka i amajlija koje mogu da pomognu čoveku, iz ove magije prastari su i potiču još iz paganskih vremena. Ali, kako se ispostavlja, izlaskom na teren po naseljima u Timočkoj krajini i istočnoj Srbiji, tamošnje vračare ih još uvek uspešno koriste. Pomažu ljudima otkrivajući im tajne sa posebnim osvrtom na to koliko zavist, pohlepa i posesivnost mogu da utiču na tok njihovog života.

- Svaki život predodređen je sudbinom - pričala nam je Desanka Perić, jedna od najpoznatijih vračara koja je živela u Boru. Uz pomoć negativnih osećanja, međutim, na tu sudbinu ponekad mogu uticati drugi. Sve se u životu iznenada okrene. Porodica se rasturi, deca se uzjogune, odlaze u neke sekte, drogiraju se, nailaze svađe i nevolje. Ali, to nije sve jer zlo vuče još veće zlo, pa onda iz kuće odlaze i pare, pa zdravlje i na kraju stradaju ljudi brzo. E, to su, kaže Desanke Perić, krajnji simptomi da se nešto mora preduzeti.

Vlaške vračare, pozvane da pomognu u svim ovim nevoljama, za svaki slučaj pogledaju nisu li one date od Boga, da čovek mora da ih proprati, namuči i pokaje se. Ako zrna kukuruza ili pasulja, bosiljak ili karte, i još mnogo rekvizita koje poznaje ova prastara magija, pokazuju da je u pitanju urok, vlaške vračare daju se na posao da skinu čini i razvežu magiju.

U zavisnosti od toga koliko su čini, uroci ili magijsko vezivanje jaki, određuje se i trajanje skidanja čini. Obično je u bezazlenijim situacijama potrebno samo dva do tri puta izvesti određeni ritual ili bajalicu. Čak i problem koji traje decenijama može, po kazivanju onih koji se nisu bojali da se za pomoć obrate vlaškoj magiji, da prođe za par dana. Mnogima je, međutim, od samih ljudi, ili zlih demona, naneseno veće zlo, pa je za njegovo poništavanje potrebno mnogo više vremena, truda vračare, ali i vere nesrećno omađijanog.

Želeći da potčine druge, da im naškode ili da skrenu tok sudbine, mnogi naručuju cigansku, tursku, južnoameričku, vudu ili panamsku i dominikansku magiju. Sve one imaju jake rituale i mogu delovati i na daljinu.

- Ljudi umru, a ne znaju da su bili žrtve negativnih sila - isticala je sada pokojna Desanka Perić. Kada su gladni, odu da potraže hranu, kad su bolesni, obrate se lekaru, ali kada su nesrećni, uglavnom ništa ne preduzimaju čekajući da to samo prođe. Zato je teranje čini i zla trnovit put. Dok se to radi s vremena na vreme, oseti se ponekad kao da se stvar još više pogoršava, a ima i jakih reakcija i njih preživljavaju i oni koji su iz zavisti, pohlepe ili posesivnosti naneli nevolje drugima, i oni koji su zatražili pomoć, ali i same vlaške vračare koje pomažu kod raščišćavanja.

One rado prizivaju mrtve koji se nisu potpuno odvojili od ovog sveta, rano preminulu decu, vile i demone za koje se smatra da žive u istoj ravni sa ljudima, ali i jake demone koji gospodare prirodom, poput Vodenog duha Tartora, Velike majke Muma Paduri, Zmaja gospodara vatre Smeu, ali i demone bolesti Čumirol. Sa njima se sastaju na skrovitim i zapuštenim mestima, i od njih traže pomoć pri izvođenju svojih rituala. Njih prizivaju, međutim, i kada rade samo bajalice ili spremaju amajlije za bacanje, skidanje ili vraćanje uroka. A ponekad iz zovu tek zato da bi sa njima malo proćaskale i preporučile da oni kontaktiraju neke druge ljude za koje vlaške vračare misle da to zaslužuju.

Zato vlaške vračare rado odaju tajnu kako svako može napraviti kontakt sa višom silom, probuditi u sebi uspavanu intuiciju koja bi im donela boljitak u životu.

Posebnu pažnju tu imaju bića iz nekrštenih dana, koja se obično bude ritualima uz razne vrste sveća. Mit kaže da nekršteni dani padaju u vreme od Božića do Bogojavljenja. Tih 12 dana zemlja je posebno "otvorena" za duše mrtvih koji izlaze iz svojih podzemnih svetova i borave u ovome. Prodiru iz duboke tmine i obično se nastane na kućnom pragu ili dovratku živih, a ponekad i na samom krovu njihovih kuća ili u dvorišnim bunarima. Zato je i dobro, tvrdi narod, pre izlaska iz doma, polaska na putovanje, pa čak i pre umivanja ili pijenja vode, svako jutro u ovom periodu očitati molitvu ili nekom bajalicom odvratiti zle sile. U suprotnom, ljudi padaju pod uticaj raznih bića. Možda karakondžula koje umeju biti vrlo dosadne.

One se pojavljuju uglavnom noću. Kod Srba to su muškarci, a kod Vlaha koji veruju da oni postoje, žene. Oba naroda ih međutim prepoznaju kao stvorenja sa svetlim buljavim očima i izduženim rukama. Dejstvuju do prvih petlova, pa u vreme nekrštenih dana nije preporučljivo putovati noću. Ako se u to doba ustreme na čoveka, uzjašu ga s leđa, teraju da čini razne neopreznosti, a najčešće da besomučno, kao u transu, igra do iznemoglosti.

Jasna Jojić - Čuda vlaške magije

Među vlaškim stanovništvom u istočnoj Srbiji tradicija mađijanja je veoma snažna, ukorenjena u starom prethrišćanskom verovanju. Naime, magija se tamo svakodnevno praktikuje s ciljem da se reše neki opipljivi problemi. Baja se da bi dobro rodila njiva, da bi se pronašo partner nekom ko nema sreće u ljubavi, ili čak da bi se izlečila neka bolest. l to zaista deluje.

Neki znaju više, a neki manje. Smatra se da su neki ljudi predodređeni da razumeju više, nadljudske sile i da u kontaktu s njima mogu da proizvode magijska dejstva. Oni su u istoriji imali ulogu seoskih mudraca i vračeva koji su svojom mudrošću i domišljatošću vodili zajednice kroz probleme koji se nisu mogli rešavati kao u gradovima. Govorimo o sredinama koje su dosta dugo bile izolovane od savremene medicine, informacionih tokova i tehnološkog napretka, tako da su načini snalaženja u teskim situacijama neminovno drugačiji.

Bajanjem našla muža
Neposredni primer delovanja magije je slučaj nesrećne devojke iz okoline Majdanpeka. Stasala je za udaju, ali niko nije obraćao pažnju na nju, pa je s roditeljima došla kod baba Viseljine, poznate vračare, da traži pomoć. Baba je odmah zamađijala neke predmete. Dala ih devojci i rekla joj kako da ih koristi. Obajanim česljem je morala da se češlja svako jutro i da izgovara određene stihove, da nosi haljinu od tkanine koju je baba Viseljina zamađijala ... Takođe, devojci je naloženo da ni slučajno ne propusti vašar u svom selu, ali da nipošto ne gleda u zemlju. Devojka je sve to poslušala i veoma brzo našla supruga. Viseljina je kasnije otkrila šta je želela da postigne. Devojka je bila previše stidljiva i povučena, nije obraćala paznju na svoj izgled i savetima koje je dobila magicno se promenila.
Najvaznije je verovanje
Verovanje u sudbinu, zapisanu i zagarantovanu, leži u suštini svih rešenja. Svaka nevolja i nesreća se smatraju odstupanjem od tog usuda, pa je zadatak vrača da savetima ili neposrednim bajanjem vrati stvari u početno stanje. Onaj ko dode po lek, očekuje da će ga dobiti, baš tu i tada. Bajanjem i ubedljivim, optimističnim tekstom vlaske basme osoba s problemom dobija nadu i, jos bitnije, veru da će sve biti bolje. I kako da se to ne ostvari? Čak i ljudi koji ne razumeju vlaški jezik dolaze kod vračara. Rustika prastarih običaja, koji su se održali do danas, uliva im sigurnost.
Magija kod Vlaha ima razne oblike i različite načine primene. Tekstovi variraju od sela do sela, ali suština je uvek ista, delovanje na sam tok ljudskog života radi njegovog unapredenja.

Demoni, vile, veštice i zmajevi, sveci i vampiri tu su samo da bi objasnili ili poboljšali događaje iz svakodnevice.

Verovanje u magiju je važan element, koji profil i mentalitet vlaškog naroda čini još za nijansu veselijim i šarenijim, ljubaznijim i toplijim

Milica Spasić
(Milica Spasić je istraživala vlašku magiju punih 10 meseci u istočnoj Srbiji. Sve je zabeležila kamerom, a od prikupljenog materijala kasnije je napravila dokumenłarni film o bajanju i magiji. )

nisam ni znala da ljudi veruju u crnu magiju, dok mi nisu ljudi pre dve godine poceli da pricaju razne price, koje su se desile u familiji. Jedna od tih prica je od mog druga mama,koja je nasla u jastuku neke drangujije koje joj je svekrva stavila, da bi je rastala od muza. Posle je taj jastuk zapalila, ali je navodno bio cvrst kao cemen. Navodno je posle toga brak postao mnogo bolji. A druga prica je o njegovoj snajki, cija je beba poginula u saobracajnoj nesreci. Zena je navodno posumnjala na neku vracaru, (jer je nasla nesto gadno u torbi) cijeg je sina srusila u prvom razredu i proklela je da i njeno dete umre. Vracarino dete je umrlo ubrzo potom posto se zavuklo u jakne i neko je seo na njega

Skidanje Crne Magije

Logično je da neću otkrivati tajne načine i obrede kojima se skida crna magija. Način skidanja crne magije, kao i sam pristup određenom obredu, zavisi od konkretnog slučaja, odnosno, kod svake osobe se mora pristupiti rešavanju problema individualno, u zavisnosti od toga šta je u pitanju i na koji je način i šta urađeno.

Nisu retki slučajevi, kada skidanje crne magije traje dva dana, a ponekad i dve nedelje. Kada se crna magija skine, potrebno je osobi napraviti zaštitu, nekad u vidu amajlije, nekad u vidu odgovarajućeg napitka, a ponekad se mora zaštiti i kuća u kojoj osoba živi. Da bi se obavilo skidanje crne magije, potrebne su slike, parče kućnog praga, kosa ili med, sve u zavisnosti od vrste magije i njene jačine.

Ukoliko se želi postići poslovni uspeh, potrebni su posebni rituali, kao u slučajevima što se razlikuju i ljubavne čini. U obredima se koristi Vilina trava koja je neophodna, kao i bosiljak, katran i ugljen.

Dragi moji to je deo naše tajne, pa se nadam da nećete zameriti. Najbitnije je pomoći ljudima, rešiti određene probleme i vratiti život u prethodno stanje. Tu je najjača i najveća snaga Vlaške magije.

Skinuta sa neta

Vlaška magija je u 21 veku najjača magija u svetu. Poznato je da ostaje u krugu porodice i da se prenosi sa kolena na koleno. Prenosi se sa ženske strane.

Mnoge tajne Vlaške magije ostaju u okviru porodice, pri čemu se znanje uči i nasleđuje od najstarije Rusalje. Vlahinja sme učestvovati u obredima tek kad napuni određeni broj godina. Zasniva se na paljenju vatra koje dugo gore u obredima da bi se prizvale vile ili samani. Često se rituali izvode noću u gluvo doba, kada najjače vračare odlaze do bistrih potoka ili vodenica, pri čemu se nesmeju osvrtati niti saplesti. Da bi pomogla, Vlaška magija često koristi slike koje se potapaju u određenim vremenskim intervalima.

Korišćenje vlaške magije je različito u zavisnosti od problema koji osoba ima. Recimo, u slučaju rešavanja problema narkomanije, potrebno prisustvo i same osobe koja je narkoman. To je naporan process u kojem se koriste pored majolica i mnoge biljke poznate samo vračarama. Vlahinje neće pričati sa vama tek tako niti će Vam možda odgovoriti na određena pitanja ili Vas primiti. Vrlo pažljivo se proučava osoba kojoj je potrebna pomoć.

Svi rituali se izvode uz bajanje i pevanje na vlaškom jeziku. U vlaškoj magiji se proctor ispred vata smatra kultnim mestom gde borave duše predaka. Drumovi se smatraju prebivalištem snažnih magijskih moći. Vlaška magija i govori o tome da raskrsnice predstavljaju najveći rizik da se navuče crna magija.

Vlaška magija bela, koja se bori protiv crne magije, ne govori javno o obredima i načinima skidanja crne magije, baš zbog mera opreznosti. To ostaje tajna porodice i zato se o vlaškoj magiji priča sa misterijom jer nigde preciznije informacije infomacije nećete pronaći.

Crna Magija

Crna magija se upotrebljava da bi nekoga povredila, učinila loše određenoj osobi ili njenoj porodici. Često me pitaju zašto je baš meni to urađeno, kada sam pomagao svima? Odgovor je vrlo jasam. Ljubav, pakost, mržnja, uspeh, zavist, sreća bilo koje osobe smetaju zlim ljudima koji nežele da se potrude da svoj zivot učine srećnim, ali žele naneti drugima zlo, a vrlo često nesreće i žrtve. Žalosno je što takvih ljudi ima, ali ja se borim protiv takvih i to mnogi znaju jako dobro.

Upozoravam, da se sa crnom magijom ne igra, jer kada se skida, vraća se kao bumerang osobi koja je nekom zelela loše. Ali ko se sa vatrom igra od vatre se i opeče. Često govorim, prepoznajte simptome crne magije na vreme dok nije kasno. Često uništava zdravlje, daje pogrešne dijsagnoze, a osoba se sve gore oseća. Najčešći simptomi su nervoza, grčenja lica, panika, lupanje srca, glavobolja, mučnina, nevestica kao i nagla promena raspoloženja i depresija. Crna magija je uzrok i rasturanja porodice, deca odlaze putem poroka, što je najčesće narkomanija, alkohol, ili nemoralno ponašanje. Na žalost, čak ni lepotu Vam ne mogu oprostiti negativni ljudi. Crna magija napravi pravi životni pakao, svaki tip nesreće, pa nažalost i nečiju smrt.

U ritualima se čak žrtvuju životinje, uzima se kosa, koristi med za vezivanje muškaraca, što može biti vrlo opasno po zdravlje. Vlahinje ili Rusalje često kažu da neko je popio živu. Taj termin znači bajalicu, kletvu koju možete uneti putem kafe, čaja, soka... Obratite pažnju kod kojih osoba to koristite. Primetili ste i sami da vam kod nekih osoba u kući ili stanu bude loše ili da se osećate loše i malaksalo.

Imate na žalost ljude sa urokljivim očima, koji dovoljno da vas pogledaju, i već posle određenog vremena neki baksuz vam se dogodi li poslovi unište. Stepenište je simbol poslovnog uspeha. Ljudi kojima smeta što ste novčano jaki vrlo lako vam mogu uništiti posao, novac i sve drugo upotrebom crne magije. Mnogima sam pomagala u toj sferi jer se uspeh u ovoj zemlji ne oprašta. Neki žrtvuju životinje, drugi koriste zemlju sa svežih grobova u svoje cnomagijaske rituale. Njihova bolesna mašta je toliko jaka i odvratna, da vam ne bi ni palo na pamet šta su sve spremni da učine da vam unište sve što volite ili želite.

Često svoje obredne stvari ostavljaju na raskrsnicama, kućnim pragovima, putem zlata li novca jer poznaju ljudsku slabost. Kada prave jače magije da bi nekom uništili zdravlje, koriste pojedine organe životinja, ili vatru ili vosak, ugljen, olovo, katanac koji je najčešći, jer on sprečava da bi se neko oženio ili udao. Često me pitaju šta rade ljudi sa zemljom sa svežeg groba.

Objasniću. Njihova osnovna ideja je da uzmu zemlju sa tri različita groba (muški, ženski, dečiji). Tu zemlju mešaju i izvode rituale, a zatim je ili unose u kuću osobe kojoj žele zlo ili ostavljaju kod ulaznih vrata dvorišta, saksijama od cveća. Ta zemlja treba da prizove nesreću i patnju ukućana, ili nažalost cele porodice. Mnogo puta crne magične stvari su zamotane u malo platno tamne boje, ritualno svezane u čvor ili zakopane pored porodične kuće.

Magijski rituali
Moc voštanih figura
Envoutement u rijecniku crne magije oznacava cin pravljenja voštane figure koja predstavlja lice, tijelo i posebne karakteristike osobe, kojoj se želi nanijeti zlo. Zahvaljujuci crnomagijskim obredima, osoba predstavljena figurom pretrpjet ce sve bolove i poniženja koje joj je carobnjak namijenio!




Dok bocka, napada i muči voštanu figuru, carobnjak ponavlja crnomagijske cini i bajanja koje izazivaju prelaz bolova, nevolja i patnji na ljudsko bice, ma gde se ono tog trenutka nalazilo. Tako, ako se iglom ubode zglob koljena voštane figure, osoba koju ona predstavlja pretrpjet ce jak bol u koljenu. Medutim, ako je igla ubola srce voštane figure, osoba ce istog casa umrijeti!

Zavjera protiv Ramzesa III
Envoutement se može vršiti i u dobroj (bijeloj magiji), ali se najcešce vrši u lošoj namjeri (crna magija). Postoji zapis o slucaju mornara koji je za vrijeme okršaja na moru pogoden strijelom ravno u oko pa je trpio neopisive bolove. Prijatelji su tada napravili njegovu figuru sa strijelom u oku i odnijeli je u poznato Bogorodicino svetilište u Siriji. Bogorodica je izgovarajuci magicne Rijeci moci izvukla strijelu iz oka voštane figure i istog casa je ispala i strijela koja se nalazila u oku zlosrecnog mornara i bol je odmah prestala!
Jedan od najstarijih primjera upotrebe voštane figure u svrhu ponižavanja, nanošenja boli i ranjavanja ljudskog bica, pronaden je na jednom egipatskom papirusu na kojem je zapisan slucaj zavjere koja je kovane protiv faraona Ramzesa III. Kralj je postao omražen i nekoliko dvorskih dama i viših oficira u sprezi sa cuvarom tajnih magijskih znanja i vještina, željeli su da ga uklone i na njegovo mjesto postave nekog Pen-taurta.
Da bi to ostvarili u svoju su službu uzeli najmocnijeg carobnjaka tog vremena, zvanog Huia, koji je nadaleko bio poznat po svojim magijskim znanjima. Pošto su mu dali Knjigu o magiji iz Kraljevske biblioteke u Tebi, naredili su mu da usmrti faraona i njegove prijatelje i pristaše. Hui je od voska napravio figure Ramzesa III i svih njegovih prijatelja i po svoj prilici na njima napisao njihova imena. Istodobno je napravio i hamajlije na kojima je ispisao zagonetne Rijeci moci i bacio cini na nekog covjeka kome je onda naredio da odnese te predmete u faraonovu palatu gdje je trebalo da štetno uticu na faraonovo zdravlje.
Međutim, zavjera je otkrivena, predvodnici su uhapšeni i jedanaest sudija im je sudilo zbog veleizdaje. Konacno je oko cetrdeset ljudi i šest žena pogubljeno, a nekolici-ni drugih zavjerenika omoguceno je da izvrše samoubistvo.

Dometi egipatske magije
Mnogi ugledni istraživaci prastare magijske baštine, uvjereni su da je magija faraonskog Egipta bila najimpresivnijih dometa. Zahvaljujuci upravo tome, smatraju mnogi, egipatsko se carstvo tako dugo i ocuvalo. No, zasigurno, magijske su se vještine koristile cesto i u mnogim takoreci obicnim, svakodnevnim prilikama.

Jedna od prica napisanih na Paprusu Vestkar, koji se danas cuva Berlinskom muzeju kazuje da je neki egipatski carobnjak po imenu Ubaner uvijek sa sobom nosio vosak, kojeg je cuvao u kutiji napravljenoj od bijelog zlata. Jednoga dana, kada je saznao da njegova supruga ima ljubavnika, njegov sluga mu je doneo tu kutiju i on je izvadio vosak iz nje, napravio model krokodila dug sedam lakata i nad njim izgovorio tajne magijske Rijeci moci, što mu je omogucilo da se pretvori u živog krokodila. Sluga je zatim – prema dogovoru - uzeo model, bacio ga u rijeku i carobnjak je postao ogromni, grozni krokodil koji je prožderao ljubavnika svoje žene, kada je ovaj ujutro otišao na rijeku da se okupa!

Poznata je i prica o egipatskom kralju Nektanebu koji je za vrijeme jedne bitke na moru od voska napravio modele brodova i ljudi i stavio ih u posudu s vodom. Onda je uzeo u ruku prut od abonosa i, pošto je u ime Amena od Libije, izgovorio izvjesnu magijsku formulu, modeli njegovih brodova i ljudi poceli su da se pokrecu, napadaju i potapaju modele brodova njegovih neprijatelja. Dramaticna bitka na moru, kaže Paprusu Vestkar, okončala se potpunim trijumfom flote egipatskog kralja Nektaneba.

E da i neke hodze se bave crnom magijom,tj svi to znaju i uce u dzamijama....Ali to im je zabranjeno....

Reporteri Pressa posetili baba Desanku, najpoznatiju vračaru s Homolja, u pokušaju da saznaju kako se baja, skidaju čini i kakva je razlika između bele i crne magije
s1
s1

SVE VIDI U KUKURUZU... Desanka tvrdi da ima moć da leči bolesne, pomaže nerotkinjama, priča sa mrtvima...

Kao lavina, s Homolja se skotrljalo sunce i tresnulo pred nas, na uski drum. Sjurila se jagnjad čobanskim stazama do potoka, u šumi. Kraj najjačih ovnova. Moglo je ovo jutro i bez nas, što se njih tiče.

Veli šuma da prođemo, samo tiho, jer tu gde vekovi nisu galamili ne smeju ni ljudi. Jagnjad se mirno vraća u brda i tek ponegde zabeli u nekoševini. Stotinu nam se mirisa skamenilo u ždrelu. Nemir je to. Za nama je pustahija bez ijednog svedoka da smo prošli njom. Pred nama priča o drevnom narodu, mrtvom životu i živoj smrti, ispričana i razumljiva jedino kroz mit o - vlaškoj magiji.
a

Najjača magija

Vlaška magija, crna ili bela svejedno, po mišljenju stručnjaka najjača je do danas preživela magija u svetu. Rituali, obredi, recepti za spravljanje napitaka i amajlija, iz ove magije prastari su i potiču iz paganskih vremena. Ali, kako se ispostavlja, izlaskom na teren po naseljima u Timočkoj Krajini i istočnoj Srbiji, tamošnje vračare ih još uspešno koriste. Pomažu ljudima otkrivajući im tajne sa posebnim osvrtom na to koliko zavist, pohlepa i posesivnost mogu da utiču na tok njihovog života. Gotovo da nema sela podno Homolja, Miroča, Stola i Rtnja bez takozvanih vračara. Nije ih teško pronaći, jer za njih gotovo svi znaju.

Ovim putem, za Majdanpekom, prošli su mnogi pre nas. Toliko je legendi o slavi vere u fenomen te magije i toliko o tragičnosti, ne vere u nju.

Kasno je da se predomislimo. Poslednje parče asfalta je kilometrima iza nas, a evo ponestaje i zemljanog puta.

- Tu smo, još samo malo - ko zna koji put je Aca ponovio isto. Suvonjavi, dobroćudni osamnaestogodišnji dečkić iz majdanpečkog sela Blizna, lokalni „šerpas". Drugačije se ovde ne može, bez da vas neko provede brdima do čuvenih vračara ovog kraja i da vam se nađe da prevodi s vlaškog.

- To je selo Ljubovo, a eno i kuće baba Desanke, najstarije i najčuvenije vračarke ovde - veli, kako se kroz granje nazr'o crep prvih kuća.

- Dobra vam sreća, dobri ljudi - pozdravlja starica s trema skromne prizemljuše. To je ona, čuvena baba Desanka. Zakivali su planinsko sunce i vetrovi godinama svoje klinove pod tu kožu, vidi se.

- Verujem u Boga, jer mi je od Boga data moć koju imam - posela nas je za sto kraj vrata i rečju nam prikovala poglede za svoje duboke oči. Verovatno smo ko zna koji po redu koji su s predrasudom došli.

- Dete sam bila kada se preda mnom, jednog jutra u čobaniji, niotkud prikazao čovek (Bog), noseći u rukama pregršt moći (ovo je doslovan prevod njenog kazivanja jer smisao reči na vlaškom nije obavezno isti kao i na srpskom). Pitao me je kojom od njih želim da me obdari. Stajala sam i gledala u njega... Bez straha. Ruke su mi krenule ka zrnima (kukuruza). Ispružila sam šake i on ih je usuo u njih. Od tada njima pomažem ljudima. Bacam ih i gledam u njih. Bolesni da ozdrave. Nesrećni da nađu sreću. Nerotkinje da zatrudne. Imanja da rode... Velikim danima padam u trans i slušam mrtve šta mi govore i kako će biti. Više od pola veka, evo, i tako doveka... Tri su stvari svetinja koje se nikada ne smeju prekršiti: nikada se ne sme prestati s vračanjem, nikada vračarka, nikoga, ne sme da vrati s praga i nikome ne sme da traži pare - istim nas pogledom još gleda. Rasula je šaku zrna po stolu, a kao da ih je bacila u vodu. Bezglasno udaraju po površini i kao da se oko njih šire koncentrični krugovi dok tonu u godove starog drveta.

Nije srećna zbog onog što vidi. Malo šta je u životu prijatelja, u čije ime smo zamolili da baci zrna, onako kako bi valjalo da je. Zbori nam kako je bilo, kako je sada i kako će mu biti. Ono što mi znamo o njemu umnogome se poklapa sa onim što ona vidi. Verovali, ne verovali, poštovati moramo.

- Dolazili su mi i dolaze iz daleka. Doktori mi šalju nevoljnike za koje ne znaju šta im je, niti od čega da ih leče. Crna magija je čudo, deco. Nije čovek ni svestan šta može da učini. Zdrav, prav, a kopni. Vene. To je đavolja rabota. Umiru ljudi od nje, a ne znaju šta im je... Evo, vašem prijatelju je bajano živom, a to je jedna od najopasnijih stvari. To „vezivanje" ništa osim bele vlaške magije ne može da skine. Devet je vrsta „vezivanja" (deveto je takozvani „katanac", kad žena veže muškarca da fizički i polno zanemoća; smatra se najopasnijim i retke vlaške vračare mogu da ga skinu), koje samo mi možemo da razvežemo - zbori razmećući zrnevlje u skupove. Tiho baje na vlaškom. Pomilova krst na grudima i opet sastavi kukuruzna zrna u gomilu.

- Ne mogu više ništa na sliku da učinim - pruži nam fotografiju koju smo spustili pred nju.

- Recite nek dođe, ako može. Biće sve u redu - veli baba Desanka, starica o kojoj slušamo još od Majdanpeka. Veruju joj ljudi i poštuju je, jako. Naš vodič Aca je živa knjiga utisaka svih onih koje je vodio do nje. Nikada se niko, kaže, nije pokajao!

Mika vrač: Bela magija je ništa, crna je svemoguća i neuništiva!

Tumaramo po homoljskim planinama, tražeći Miku, čoveka koji se bavi samo crnom magijom.

- Eno mu je kuća. Sačekajte - daleko, iza stabala se nazire nešto za šta mi, barem s te daljine, ne smemo da tvrdimo da je kuća.

Znamo ko živi tamo. Tražili smo da dođemo tu, čuvši za njega, mada bismo sad možda i odustali od tog nauma. Mika vržtorju - Mika vrač, poznat koliko po bavljenju crnom vlaškom magijom, toliko i po efektima za koje se nadaleko priča.
s2
s2

VERUJE U ĐAVOLA... Mika tvrdi da može da oživi mrtve

Drvenim mostićem prešli smo rečicu i kroz visoku travu zašli dalje u šumu. Čini se istu onu u koju su zalutali Ivica i Marica i stigli pred kućerak od marcipana i čokolade. Evo i nas sad pred „njom", ali nam ne pada na pamet da zagrizemo vrata il' štrbnemo malo od krova.

- Zašto ste došli kad ne verujete u ovo? - preseče nas Mika pitanjem, ne dižući pogled ka nama. Zračimo li mi to nečim što on oseća ili se strah materijalizovao u koprenu oko nas?! Zaista ne verujemo, ali nije to ni bitno jer došli smo samo...

- ... da uradimo priču sa vama - pokušavamo da izbalansiramo situaciju i prevaziđemo nepoverenje. Obostrano, nadasve.

- Hteli su i drugi, ali se uplaše usred priče, spakuju se i odu. Plašite li se i vi? - trg'o se i fiksirao nas pogledom. Omaleni starac od 76 godina, koje mu se, ruku na srce, ne vide na licu. Zaista ima nešto u tom čoveku zbog čega mu se najradije ne biste zamerali.

- Ja u đavola verujem i meni su od njega moći date - već na početku smo načisto s kim smo se upustili u razgovor.

- Bela magija je ništa, crna je sve! Moć Lenke, šumske majke, najjača je. Njena su dela mnogi krajputaši u dolini Homolja. Moje bajanje niko ne skida - iako agresivnog zbora, ton vračevog glasa je sve mirniji. Vere nam se potiru, ali ne sukobljavaju. Dovoljan preduslov za razgovor. Jednostavno, poštuje našu neveru...

- Ne znači to da ja činim zlo. Barem ne onima koji ga nisu zaslužili. I kod mene ljudi dolaze da traže pomoć i izlečenje, i ja im pomažem. Izlečio sam devojku od 25 godina od koje je medicina digla ruke. Razvezujem vezane. Čak i hodže, a i muslimanska magija koju oni poznaju je jaka, kod mene šalju ljude da im skidam crnu magiju. Dolaze, naravno, i oni koji hoće da im bajam i zamađijam nekog. Žene da im vežem muževe. Muževi da im vratim kući neverne žene. Da kroz magareću lobanju pogledam čoveka i da taj čovek poludi. Rođaci da prokunu jedni druge. Seljaci da jedni drugima satru rod i stoku - čini se da nisu crnja njegova dela od potrebe ljudi da za njima posežu. Strašno je šta čujemo na šta je sve ljudski um, zarad pakosti, spreman.

- Ko ne veruje u moć crne magije neka u Majdanpeku pita za Petriju Halutrifu. Od njenih magija Majdanpek još pati jer je bio grešan. Što činim i što znam, mrtvi mi govore - veli, napominjući još da zna više od 70 magija i 16 molitvi kojima žive može da prevede do mrtvih i mrtve da uznese do živih.